Na­kon spek­ta­ku­lar­nog kon­cer­ta na nik­šić­kom Lejk fe­stu fe­sti­val­ska plo­vid­ba gru­pe Ga­li­ja na­sta­vlje­na je na 15. Bir fe­stu, gdje su za­tvo­ri­li pr­vo ve­če.
- Do­sta ra­di­mo ovog lje­ta. Bi­li smo u Ma­ke­do­ni­ji, oče­ku­je nas na­stup u Bo­sni, a u sep­tem­bru i u Ci­ri­hu. To ne­će bi­ti klup­ska svir­ka, već kon­cert u dvo­ra­ni či­ji je ka­pa­ci­tet oko 3.000 po­sje­ti­la­ca. Bi­će uglav­nom na­ši lju­di, ali oče­ku­ju se i Švaj­car­ci. „Ga­li­ja” ne svi­ra če­sto u ino­stran­stvu, jer je ta­mo or­ga­ni­za­ci­ja kon­ce­ra­ta spe­ci­fič­na i uglav­nom se ve­zu­je za klu­bo­ve.
Ne­ša i čla­no­vi Ga­li­je su za­vr­ši­li sni­ma­nje no­vog al­bu­ma „U ra­ju iz­nad obla­ka”-
- Al­bum smo još pro­šle go­di­ne na­ja­vi­li sin­glom „Ne­što me go­ni” ko­ji je ob­ja­vljen pred sla­vlje­nič­ki kon­cert u Be­o­gra­du po­vo­dom 40 go­di­na ra­da. Kom­po­no­vao sam sve pje­sme, a tek­sto­ve je na­pi­sao Pre­drag Mi­lo­sa­vlje­vić. Sni­mi­li smo i tri nu­me­re na sti­ho­ve emi­nent­nih pi­sa­ca Ma­ti­je Beć­ko­vi­ća, Pe­re Zup­ca i Mi­lo­ra­da Mi­tro­vi­ća.
- Či­ta­ju­ći Ma­ti­ji­nu po­e­zi­ju, na­šao sam tu pje­smu. Pi­tao sam ga da li bi imao ne­što pro­tiv to­ga da kom­po­nu­jem mu­zi­ku na nje­go­ve sti­ho­ve, i on se slo­žio. Vr­lo jed­no­stav­no, to su umjet­ni­ci. Ri­ječ je o ba­la­di, još ne­ma na­ziv, a sti­ho­vi su me baš „uda­ri­li”, jer ima­ju ne­vje­ro­vat­nu ener­gi­ju. Ve­li­ka mi je čast što mi je Ma­ti­ja Beć­ko­vić do­zvo­lio da mu­zi­kom „ozvu­čim” nje­go­vu pje­smu i či­ni mi se da sam uspio da do­ča­ram ener­gi­ju i emo­ci­ju ko­ju je im­ple­men­ti­rao u sti­ho­ve. Nje­go­va emo­ci­ja dje­lu­je vr­lo bor­be­no, ni­je oso­ba ko­ja pri­ča o emo­ci­ji če­ka­ju­ći do­ga­đaj, već čo­vjek ko­ji pro­vo­ci­ra do­ga­đaj.
Ga­li­ja ni­ka­da ne ide u prav­cu ko­ner­ci­ja­le, ta­ko nije bi­lo ni ove ­go­di­ne.
- Ni­sam uop­šte raz­mi­šljao o to­me da li će ne­ka pje­sma bi­ti hit ili ne, već sam ovaj al­bum ra­dio ta­ko da se me­ni do­pa­da. Kroz do­sa­da­šnje hi­to­ve re­kli smo sve, sa­da smo u ži­vot­nom do­bu ka­da je vri­je­me da pri­ča­mo o te­ma­ma i stva­ri­ma ade­kvat­nim na­šim go­di­na­ma. Tre­ba do­sto­jan­stve­no sta­ri­ti, bi­ti u skla­du sa so­bom i pri­ro­dom. Ka­da sam bio kli­nac i že­lio da na­hra­nim mo­zak ne­čim pa­met­nim, či­tao sam ozbilj­ne knji­ge.


No­vi al­bum u tak­tu du­še

No­va ga­li­ja ot­ku­ca­va kao du­ša.
- Baš ona­ko ka­ko mo­ja du­ša ot­ku­ca­va. Ne mo­gu ri­je­či­ma da ob­ja­snim, naj­bo­lje je da ču­je­te pje­sme i osje­ti­te emo­ci­ju na al­bu­mu. To je isto kao ka­da že­li­te da se upo­zna­te sa ne­kim, s njim pro­vo­di­te ne­ko vri­je­me u raz­go­vo­ru i shva­ti­te da li vam od­go­va­ra ili ne. U tom smi­slu je al­bum kon­cep­tu­al­no po­sta­vljen. Pje­sme ni­su jed­no­stav­ne i zah­ti­je­va­ju ozbilj­no raz­mi­šlja­nje.